Bol i zahvalnost.

Svako bol podnosi na drugaciji nacin. Danas sam to shatila gledajuci svoje najblize. Svi razlicito dozivljavamo i prezivljavamo bol. Neki u tisini, neki mnogo govore, neki se malo smeju, malo placu… Neki se krecu, drugi stoje. Neki gledaju u prazno, drugi posmatraju oko sebe.


Moju bol najbolje trpi papir… Ne znam to tako ni da kazem, niti recima da opisem, ali znam da napisem kako se osecam, to je moj lek. Nekad kao da ne umem da govorim, ali nesto sedi unutra, u meni… Ceka da bude podeljeno na tom belom papiru. Tesko izgovaram te reci. Posebno kad je bol u pitanju. Mada i o ljubavi i dalje ucim.


Znate sta je tesko? Tesko je kada neko vas ode, bez pozdrava. Znate sta je jos teze? Kada se u ove dane straha i distance ne mozete zagrliti sa svojim najblizima i kada dok srce, jako bije, vi kroz maske mozete videti samo oci onih koje volite, sa kojima ste rasli. Nema zagrljaja. Nema tog osecaja koji najvise leci. Nema. Samo se nemo gledate, ispod maski i vidite bol. Cujete po neki jecaj i osetite tu tezinu u vazduhu dok stojite na distanci.


Tesko je kada ode neko vas. Toliko toga prolazi kroz glavu… Cak i onih smesnih momenata i recenica. Toliko zajednickih trenutaka. Jedan ceo zivot. Toliko ljubavi i podrske da bih se na momente nasmejala, a onda opet zaplakala.


I onda u toj boli, gde stojimo svi odmaknuti po dva metra jedni od drugih, sa pognutim glavama i ocima koje govore vise od reci… Javlja mi se zahvalnost. Sto sam tu, sto sam sa njima, sto ih imam, sto sam ih imala ceo zivot. Sto vise nisam daleko da se bas toga plasim, da mi bas to bude najveci strah… Da necu biti tu ne samo kada je lepo, vec i kada je tesko, da tu bol zajedno podelimo. Zahvlana sam za porodicu kakvu imam i za svu ljubav, podrsku i paznju koju sam tokom zivota od njih dobila. Znam da nisu bili svi te srece. Zahvalna sam za dom, za ljubav, za to sto imam nesto sa nekim da delim… Sto sam u svojoj porodici naucila, od tebe, od vas, da ce uvek biti svega za sve koliko god imali… A imali smo uvek- podrske i ljubavi. To je uvek bilo sasvim dovoljno.


Danas sam kroz tesku bol dozivela zahvalnost. Bol i ljubav se uvek drugacije podnose. Svako ima neki svoj nacin i svaki je ispravan. Bol uvek donosi spoznaju o zivotu i nasoj prolaznosti. Bol nas podseca da se radujemo svemu onome sto imamo sada, ne cekajuci nista sutra i ne zaleci za onim sto je proslo. Samo nas bol moze probuditi. Samo nam bol moze doneti i radost. Ziveli.


ALEX'S
COOKING TIPS

#1 

Before start prepare all ingredients. In that way you will save your time and you will be more organized.

 

#2

Use ingredients that you already have. Be creative and ready to make some changes in recipe.

 

#3

Be positive and don't put high expectations of yourself.

© 2023 by Salt & Pepper. Proudly created with Wix.com