• Aleksandra Sandor

Povrsnost sustine


Citajuci shvatam da se u coveku nije mnogo toga do dana danasnjeg promenilo. Ono sto osecamo, kako reagujemo, kako volimo i ljutimo se... Sta nas tisti i o cemu razmisljamo, sta su nam zelje... Sve je to zapravo potpuno isto bilo nekada i sada. Covek se sustinski nije promenio, samo je jos vise mozda i postao zbunjen u svetu tehnologije i napretka, koji su nam puno doneli, ali i oduzeli u nekim sferama. Prestali smo da se gledamo, prestali smo da razgovaramo, prestali smo da delimo iskrenu emociju od strahova koje smo sami sebi nametnuli. Poceli smo vise da se poredimo. Poceli smo da se krijemo i prihvatamo da budemo u odredjenim situacijama bez ideje sta dalje. Odustajemo lako i brzo, sve radimo instant. Ne zadrzavamo se dugo i cesto, cak i kada smo zadovoljni uvek drzimo u glavi, da ipak ima mozda nesto bolje, ne shvatajuci da je ono najbolje bas tu, ali mi ne primecujemo, baveci se banalnim stvarima i projektujuci neke sulude ideje u svojoj glavi ne obaziruci se na dobro i kvalitetno.

Ponekada nesvesni sebe, ljudi su nezadovoljni onim sto imaju. Sto je negde i u redu ako to i nije kvalitetno. Ali i kada jeste, cesto u mislima drze da ipak postoji nesto bolje. Trazeci ono sto im zapravo nedostaje, a to je sopstveni mir uz nedostatak rada na sebi i svojim demonima.

Svi smo na sebe stavili neke maske i odela, sminku koju se plasimo da skinemo, jer ako to uklonimo samo cemo sebe ogoliti i pokazati ono sto zaista jesmo, sa svim vrlinama i manama, bez provlacenja kroz ikakve zivotne filtere, plaseci se da se takvi necemo dopasti sebi, ali pre svega drugima. Umisljajuci tako da samo ako popravimo ovo ili ono od spolja na sebi je to moguce. Ali zapravo, tek kada sebi hrabro dozvolimo i bez straha prihvatimo da nismo savrseni i kazemo "da, ovo sam ja i necu se vise kriti, vec raditi na sebi i onome u sebi, najbolje sto mogu" stvari sigurno mogu krenuti na bolje. U tome, mozemo ocekivati naravno, da cemo biti i povredjeni, ali to je i jedini put da dopustimo i da nam se dese neke fantasticne stvari. Svako maskiranje povrsine, zapravo prikriva prazninu koju neko nosi iznutra. Jer ako covek nije spreman da se pozabavi onim sto nosi u sebi i na tom polju napreduje, nikakva spoljasnost mu nece pomoci. Ostace zauvek samo slika bez tona.

Jer covek je slobodan samo onda kada je svoj, kada se ne krije i spreman je hrabro da istupi, pogleda druge u oci i otvori se za nova saznanja i promene na sebi i oko sebe, a to je stvar emotivne zrelosti, koja je onda spremna i da se bori sa svojim strahovima i mozda nekim pogresnim idejama. Covek je spreman samo onda kada se bavi pre svega sobom, a ne drugima.

I potpuno je u redu odustati od necega sto smo mislili da je isprano u nekom monetu. Menjaju se ljudi, menjaju se okolnosti, sazrevamo i imamo pravo i na promene, ali samo ako smo za njih spremni. Ako smo spremni da prihvatimo rizik da nece sve biti sjajno, ali da cemo mi biti slobodni od svojih strahova na putu ka licnom miru i zadovoljenju sebe, a ne drugih.

#serbianbloger #prica #zivot #lifestyle #blog #blogger #ljubav #selflove

0 views

© 2023 by Salt & Pepper. Proudly created with Wix.com